Milica Lilić: JABUKA U SRCU

Trebalo je navići se na dinamiku velegrada, nakon prestanka bombardovanja krajem dvadestog stoleća, novi kolektiv i ambijent.
U tekućem porodičnom poretku u kojem se ništa novo nije dešavalo, falila mu je i novina te vrste. Deca su mu već odrasla i živela su svoje živote, supruga imala svoj kućni svet bez širih društvenih interesovanja.
I pojavila se Ona. Nije mu bila nepoznata ali ni dovoljno poznata da se prijatni razgovori ne bi svakodnevno produbljivali. A oni su najbolja moguća spona. Preko njih se neosetno ulazi u neomeđeni prostor privatnosti i intime. On je saznavao da je ona već dugo sama iako je izgledala privlačno i mladoliko. Ona uviđala da tamo gde je njegov život nešto ne funkcioniše.
Postajali su sve potrebniji i miliji jedno drugom. Vreme je činilo da se približavanje dovede do krajnjeg nivoa. Žudnje su ih vodile i otvarale i nemoguće prolaze. A onda, postali su jedno. Sve drugo bilo je manje važno.
Prolazili su dani istinske sreće i ponovne mladosti. Postajali su sve neoprezniji i u susretu sa ljudima i sa sobom. Počeli su da maštaju o zajedničkom životu, da prekoračuju vidikovu liniju jave. Takvom skladu falilo je još samo potomstvo pa da iluzija bude potpuna.
I desilo se.
Posle određenog vremena, ona je shvatila da je noseća. Nikad se radost i bol nisu tako snažno preplitali kao tada, kao čvrsto spleteni delovi pletenice u gustoj devojačkoj kosi. Danima se mučila kako da mu saopšti tako važnu novost strepeći da će to biti kraj njihove veze.
Čvrsto je rešila da rodi. Takav božji blagoslov nije mogla ignorisati. Shodno tome, pripremala se za svakakav ishod. Proživljavala u grču sve moguće opcije.
Konačno, sreli su se u nameri da prošetaju i da kao i uvek podele nežnosti. Kad su stigli u njen stan, uvek bi po navici ispijali po koju čašu vina.
Ovom prilikom sipala je njemu vino a sebi limunadu. Iznenađen on reče:
Šta je, izdaješ me danas.
Ona se zagonetno smešila iako joj je srce bilo u velikom spazmu.
U narednih devet meseci piću samo prirodne sokove i izbegavaću sve što može da naškodi plodu počev od ove večeri.
On je prebledeo.
Nećeš valjda da kažeš…
Hoću, vikala bih iz sveg glasa da me ceo svet čuje. Postaću majka, ima li za ženu veće radosti od toga!
Polako s tim! Polako! Znaš moju situaciju…
Znam, kako ne bih znala. Ostvaren život, kompletna porodica sa decom. A znaš li ti, voljeni moj, moju situaciju. Kad se ovo završi, ti ćeš lepo sa svojima a ja u samoću kao i pre. Neću to više. Život mi se nasmešio i ja ću ga prigrliti.
Ne očekujem ništa od tebe, niti ću ti ikada praviti bilo kakav problem.
On je bled i beživotan poput duha lagano napuštao stan.
Znala je da više nema šta da se kaže. Ona više nije usamljena žena koja će se slomiti ako bude ostavljena. Ona je majka u kojoj je propupio zametak novog života koji treba negovati sa što manje stresa. Otvorila je bolovanje, promenila broj telefona i vratila se u zavičaj.
Nije znala šta da misli o njemu. Možda je njegova reakcija u skladu sa okolnostima, ali ovo se njega više i ne tiče. Od sad pa nadalje živeće za svoju bebu i sebe.

Na sreću sve je tokom trudnoće bilo uobičajeno, ni mučnine joj nisu pravile veliki problem jer je to bilo iskustvo miliona žena koje je i njoj falilo. Bog joj se smilovao!
Kad je došlo vreme za porođaj, počinjala je ponovo da misli na njega. Želela je da i On bude u toku. Otac je. No, brzo bi odbacila takvu ideju.
Nakon porođaja stavila je privremenu karticu u telefon i poslala poruku:
“Lelica je došla na svet. Liči na oca”
*
Život je tekao u smeni teških i vedrih dana. I tako prođoše godine. Kad je joj je kćer napunila šesnaest godina pod svakodnevnim pritiskom morala joj je reći ko joj je otac. Tom prilikom govorila je i o zajedničkom prijatlju koji je bio svedok veze i njihovih tajni.
Ona je, posle mnogo godina, zbog posla trebalo da se sretne sa tim njegovim najboljim prijateljem koji je sve znao.
Kad je krenula na taj sastanak, kćer joj donese veliku crvenu jabuku i reče:
Predaj mu.
Stigla na sastanak iznenadivši se što vide da je i On bio tu.
Ona se suzdržano pozdravi i svu pažnju posveti njihovom prijatelju koji se interesovao za Lelicu, a otac je sve pomno ćutke pratio.
Ona izvadi jabuku i spusti je pred prijatelja.
Ovo ti Lelica šalje i pozdravlja te.
Iako je čuo kome je namenjena, otac odjednom zgrabi jabuku i prinese je srcu.